Šta je hleb nasušni za kreativnost?

Kao i za sve u životu, potrebno je plodno tlo, ili preduslovi.

1. Nezavisnost – od tuđeg mišljenja, prihvatanja. Svakako što je veća finansijska nezavisnost, što su veći potencijali izbora kojima raspolažete (čovek raspolaže ali treba to i da sagleda;) veća je vaša sloboda da budete sve ono što možete da budete. Odmah da se razumemo, biti svoj je najveća hrabrost u životu. Čovek je vrlo sklon kompromisima, ili direktnije rečeno sklon da prihvati ono što ne želi, u šta ne veruje, čemu se ne divi, ono što ga ne inspiriše – zarad nečega. Dosadni kupoprodajni odnos prema sebi. Da! Da ne bi izgubio ono što ima trenutno, sa čim svakako nije zadovoljan. „Inteligentan pristup.“ Zanimljivo vrlo često čovek mora upravo to da ispusti da primio. Da, da rizično je.
2. Nekonvencionalnost– orjentacija na formu crpi energiju u svom maksimumu. Obraćajući pažnju na formu vrlo često je čovek zadivljen spoljašnošću, neshvatajući da je izgubio suštinu. Konvencionalnost daje sigurnost, pripadnost masi, uobičajenom ponašanju, što ne znači da je isto podsticajno i smisleno za samu osobu. Da ne kažem da vrlo često nije ni logično, ni normalno. Večita repeticija. „Pravila, pravila, ne bi nas udavila ili kičmu savila,... “

3. Radoznalost – Permanentna težnja za novim podacima, teorijama, iskustvima, izazovima, uvidima, poznanstvima. Jedina prava promena je promena koja se desi na nivou ličnosti. Tada se menja čovekov svet. Promenio se posmatrač. Radoznalost je generička snaga promene. Da bi čovek ostao radoznao potrebno je da ima ambiciju, težnju koja ga pokreće. Cilj. Rešenje. I da gradi široka interesovanja. Da bi konačno izašao iz dualnog sagledavanja stvarnosti.
4. Velika otvorenost za nova iskustva – Nova iskustva su sjajna stvar.Čovek dok ne iskusi samo mentalno zna. Zna da objasni, razume. Ali kada iskusi tada zna celim svojim bićem. Svako iskustvo nosi sa sobom i svesno i nesvesno znanje. Svesno ono što je čovek u datom momentu sposoban da prepozna i prihvati. Međutim nesvesno znanje je veliki budući potencijal koji postaje svestan, posle AHA efekta (iluminacija).
5. Prihvatanje rizika – Svakodnevno živimo sa rizicima, samo ih uglavnom ne vidimo, podrzumevajući većinu stvari. Kao prvu to, da ćemo se sutra probuditi. Uglavnom čovek u novom, kreativnom izrazu izgubi, baš to čega se bojao, ali tada mu više i nije stalo do toga u momentu kada ugleda šta je dobio.
6. Kognitivna fleksibilnost – Nema iskoraka, ako može samo na jedan, ili na već unapred određen način koji je „najbolji”. Fleksibilnost ili tolerancija na ono što još ne znamo, ili na ono što nam na prvi pogled deluje kao suludo, neprihvatljivo. Delimično ili površno znanje, ili svaštarenje je ometajući faktor kretivosti. Sve vam deluje poznato, ali to nije znanje.
7. Okruženje koje stimuliše kreativnost – Svako okruženje stimuliše kreativnost u meri da ga ista ne uruši. Ukoliko imate kreativnost van granica datog okruženja, tražite sledeće. Shvatite jedino permanentno motivaciono okruženje za kreativnost možete biti vi sami.

I šta god mislili sada o kreativnosti, znajte gde ima volje ima i načina. Zaista ga ima. Ali mora vama da je to bitno, vredno, potrebno je da to zaista želite. I biće. Naravno, kako bi bilo drugačije.

A ako ne bude, znajte da to niste zaista želeli, jer da jeste, savladali bi sve prepreke. Kada čovek nešto želi celim svojim bićem prepreke tada postaju čačkalice, a ako vidite balvane, tada nije bila vaša iskonska želja.

Istrajte.

Ostanite dobro ;)

Divergentno mišljenje stvara kreativnost

Verujem da se svako od nas našao u različitim situacijama kada se osećao blokiran u nastojanju da nađe izlaz. Situacija koju karakteriše beznađe, apatija ili pak strah da će ista večno trajati. I onda u određenom momentu sve se složi, rešenje postane jasno, dostupno i ponovo se javi zadovoljstvo i vrlo često komentar:
“ Ne mogu da verujem da pre to nisam video/la!“

Šta karakteriše divergentno mišljenje?

Set različitih ideja odnosno rešenja na određenu temu, odnosno problematiku.

Divergentno mišljenje je resurs za kreativnost.

       Izbegnite zamku jednog rešenja i izađite iz svoje kutije :)

Ne razmišljajte u pravcu koje je rešenje tačno, već koja rešenja postoje na određenu temu i to bez ograničenja.

Ne razmišljajte o resursima, o prihvatanju vaše ideje, dobiti.

Pustite mašti na volju, izađite iz rutine i poznatih puteva istraživanja.

Nađite sagovornike koji vam mogu dati kvalitetnu povratnu informaciju koja može da skrene vaš kreativan tok iz vama poznatog pravca.

Kao što smo nedavno pričali,http://sandraprvulovic.blogspot.com/2011/02/biti-kreativan-u-zoni-konfora-izaziva.html izađite iz sopstvenog komfora. Uđite u oblast koja vas inspiriše, interesuje ali u kojoj još niste komotni. 

Da bi došlo do sinteze koja ima novinu kao vrednost, potrebno je uvrstiti što više različtih pravaca u misaonom procesu, zatim sve ideje do kojih ste došli, upoređujte, povezujte na nelogične načine, razmišljajte o tome.

Interesantna tehnika koja čini da imate divergentan zapis mišljenja na određenu temu je mapa uma.

Predlažem da pogledate sledeći video.

Čujemo se uskoro i nastavljamo da konkretizujemo temu kreativnosti u praksi.

Pozdrav;) svima koliko god da vas ima

Isplati li se biti kreativan?

Ljudi se često pitaju da li se isplati biti kreativan i inovativan u poslu u slučajevima kada se većina njihovih ideja nije primenila, niti će se primeniti …

                                                   Moj iskren odgovor je da.

Da vidimo sada zašto se ipak isplati?

Rekli smo biti kreativan znači biti živ. Osoba je stalno u procesu otkrivanja, novog sagledavanja, odnosno takva osoba ne stagnira, razvija se.

1. Na taj način održavate svoju konkurentnost kao profesionalca danas i sutra

Ono što sam viđala u praksi da ukoliko nema sposobnosti za kreativno iznalaženja rešenja, profesionalac ne može opstati da kontinuirano bude efektivan i efikasan.

2. Na taj način održavate samoodrživost svoje kompetentnosti

Vaš unutrašnji svet, percepcije, povezivanja i razmišljanja na različite teme se diverzifikuje.Sposobni ste da na određeni problem odreagujete na više različitih načina, kao i da prepoznate najbolji.   

3. Na taj način uvek  imate mogućnost izbora

I kada pomislite da ćete odustati od ekspresije svoje kreativnosti i da ćete prestati da predlažete, setite se da imate svoje razloge koji su u vašim očima vredni truda, pažnje, rada i svakog minuta uloženog dodatnog napora.

I naravno, većina ideja zaposlenih ne može biti primenjena u poslovnom okruženju zato što ne odgovara trenutnim prioritetima u biznisu. Što ne znači da treba prestati biti proaktivan.

Recite mi neku vašu situaciju kada ideja koja nije bila primenjena na poslu, međutim  vama je lično otvorila novi ugao gledanja koji vas je danas doveo do ? … čega:)

Veliki pozdrav svima :) :) :)

Biti kreativan u zoni komfora izaziva frustraciju ...

Zaobiđite frustraciju u sopstvenom kreativnom procesu ...

Ljudi hajde da nastavimo dalje ;)

Vrlo često tokom kreativnog procesa ljudi bivaju vrlo frustrirani, međutim, verujte mi  :) apsolutno nema potrebe za tim. Evo kako?

Prvo potrebno je znati strukturu kreativnog procesa:

1. Faza intenzivne pripreme
2. Faza inkubacije
3. Faza iluminacije
4. Faza prenošenja ideje u realnost

Prvo da definišemo zašto nam je potrebna kreativnost?  Da nam ne bi bilo dosadno, poznato, izvesno, nepromenljivo, zastarelo, ... ili da bi nam bilo beskrajno zanimljivo, da živimo u skladu sa promenama, da stvaramo nove stvari i obogaćujemo sebe i sopstveno okruženje.  Biti kreativan znači biti živ.

Drugo. Mislim da je korisno da sada pogledate sledeću niz i razmislite ;) u dimenziji vašeg ličnog iskustva. 

Individualne zone razvoja:

1. Zona komfora

2. Zona izazova

3. Zona krize

4. Zona panike

Kako da prepoznate kada ste u kojoj zoni i kako da upravljate sopstvenim kretanjem kroz zone?

Zonu komfora kod nas izazivaju svakodnevni rutinski zadaci. Ono što sa lakoćom završavamo, gde je sve poznato, lako i jednostavno. Zona u kojoj za nas nema nepoznanica. Znači vrlo dosadna :) zona.  Rekla bih i zona funkcionisanja na operativnom nivou. Automatski rad baziran na duboko ukorenjenim navikama. Problem nastaje kada težimo da permanentno ostanemo u zoni komfora, kada želimo da radimo poznate stvari, u kojima nema nekih bitnih promena. Naravno na svesnom nivou većina ljudi će reći : “ Ja to ne radim!” :) Ali da li je to baš tako …

Kako to da prepoznamo? U situacijama kada imamo zahtev da uradimo nešto za čiji ishod nismo poptupuno sigurni, ostvarenje cilja ne vidimo kao nešto izvesno, ali vidimo: trud, neverovatan napor ali ne i siguran uspeh. Ne znamo kako bi to tačno  uradili, ili ne znamo koji su nam resursi potrebni ili ne znamo kako i na koji način da ih obezbedimo. Ljudi ne može se biti komforan u izazovu, a kada vam se to desi znači da vam se pomerila zona komfora. Shvatite da su zone različite kod svakog od nas i da su vremenom promenljive. U tome je i lepota života. Ono što nam je danas izazov, to je sutra komfor.

Zonu izazova odlikuje postojanje centralnog problema kojeg je potrebno:otkriti, definisati, identifikovati opcije za rešenje, uraditi selekciju ideja, obezbediti prihvatanje ideje  i na kraju sprovesti rešenje. U zoni izazova se dešava kreativnost.  Međutim ne možemo preći na rešenje problema dok ne rešimo sopstveni samootpor. Upravo u ovom izlasku u novo mnogi ljudi koji obavljaju kreativan posao ulaze u stanje frustracije, stanje unutrašnje borbe sa sobom. Ulazak u samootpor se manifestuje trenutnim zakočenjem, ili bežanjem od zadatka, ili kontinuiranim odlaganjem. Nema potrebe za tim. Sasvim je normalno sebi reći istinu kakva god da je. Npr. : „Užasno me nervira sada ovaj zahtev, ne slažem sa njim!” Odlično! Navedite sebi zašto se ne slažete, diskutujte sa sobom ili sa osobom koja može da isprati vaše izlaganje na način da vam pruži kvalitetnu povratnu informaciju, ili … I u momentu kada osetite da ste se izduvali :), krenite u fazu podrobnog ispitivanja i istraživanja. Rečenica koja vam puno može pomoći je: “ U redu ne znam da li je to moguće, ne znam ni kako ću da dođem do cilja, ali sada upravo krećem”. Bravo! savladali ste sopstveni otpor ka novom , nepoznatom i neizvesnom. Naravno da ne znate jer da znate, to bi onda bilo staro, a ne novo :)

Biti kreativan u zoni komfora izaziva frustraciju.

Biti kreativan je moguće samo u zoni izazova. U momentu kada ste savladali sopstveni problem sa neizvesnošću rešenja i isplativosti truda i rada. Momenat kada ste se pomirili sa sobom i rekli hajde da …

I sada ste spremni da …

1. Uronite u  obimno istraživanje različitih sadržaja na datu temu, pročitate iskustva drugih ljudi, najbolje prakse, pozitivne i negative aspekte određenog pristupa, … I radite to potpuno slobodno. Bez granica - tipa: “A ovo ne treba da čitam to već znam, ma daj to ne može biti istina, ovo je stvarno glupo, ovo ne vodi nigde, ma ne mogu sada i ovim da se zamaram, … “ Oslobodite se sopstvenog trasiranog puta, kako bi mogli da izvršite skretanje u nepoznato. Zašto? Pa teško ćemo doći do novih stvari ako samo premeštamo poznate elemente sa jednog mesta na drugo i nov raspored nazovemo kreativnošću :)
2. U momentu kada ste došli do zasićenja i kada ne možete više da čitate, mislite i pričate na datu temu, tada pustite sve. Okrenite glavu i radite nešto sasvim deseto ili idite na trening, ili u šetnju, ili šta god. Tada nastupa faza inkubacije. Mozak obrađuje informacije i stvara nove veze.
3. Momenat kada vam sine rešenje je faza iluminacije. Desio se novi uvid! I rekli ste AHA!
4. I sada ostaje samo primena.

Pogledajte predavanje Elizabeth Gilbert.

Razmislite šta nju muči i kako ona vidi kreativnost? 

Neću da komentarišem pre vas. Čekam vaše komentare da prodiskutujemo njenu postavku kreativnog procesa kao i tekst koji prethodi.

Jedva čekam da čujem šta mislite …

Gde se zadenu ta kreativnost?

Sve se vrti oko  toga zašto smo  ustali  ovaj dan iz kreveta?

:) da, zato što smo preživeli noć, hahahaha.

Čemu stremimo i za šta se borimo? Do čega nam je stalo?

Smatram da čovek dok ne odgovori sam sebi na ta pitanja nema jasno usmerenje, a bez usmerenja ne zna da li napreduje ili nazaduje, ne može sebe da prati kroz vreme. I najvažnije ne može da upravlja sobom. Život je nešto najvrednije što imamo i on teče bespovratno, momenat pre koji ste proveli u čitanju je zauvek prošao. Nema ga više. Verujem da ste do sada identifikovali vaše ključne vrednosti i da sada možete da se orjentišete u odnosu na njih. Ukoliko niste šta čekate? Limun :) ha, ha, ha. Naravno postoji vreme za sve i forsiranjem se ništa konstruktivno ne može postići osim premora. Svako ima svoje individualno vreme za sazrevanje, ali svakako ne možemo “gledati u plafon” i očekivati da se to samo od sebe desi. Taj koncept bajke jednim potezom se sve rešilo i od tada nastupa blagostanje :) ne treba da postoji u odraslom dobu.

Mislite o tome …

Nedavno kolega me je upitao da li mi kako starimo gubimo kreativnost? Reče, pogledaj kako je moje dete kreativno? Zanimljivo pitanje koje me je navelo na zdravo razumsko razmišljanje…

Naravno da je dete kreativno još ga nije dotakao proces socijalizacije i društveno prihvatljivo kalupljenje.

Biti kao svi, ne izdvajati se biti deo mase ili krda.

Drugi bitan momenat je da dete ne želi da bude kreativno. Ono želi da se igra.

Dete nema cilj koji treba da dosegne ekspresijom svoje kreativnosti.

Dete je radoznalo i dete nema stav da zna dovoljno na određenu temu.

Momenat kada smo sebe postavili na pijedastal ja znam, desilo se zatvaranje. Jer ako znam nema potrebe dalje istraživati, proveravati, sumnjati i postavljati pitanja. I tada se ne može ni otkriti nešto novo. Dilema je već rešena. Fakat je, da i sve ono što smo rešili, rešili smo na određenom nivou i to “radi” zato što nije došlo do promena uslova. Razmislite malo o konstantnosti  promena. De Bono je zaista jedan genijalan čovek definisao je reč  Po. Reč Po se koristi kada ne možete da na pitanje odgovorite ni sa Da ni sa Ne. Tada kažete Po. Po je stanje istraživačkog uma. Stalne provere pretpostavki, uverenja i stavova. Ključni momenat se dešava kada prepoznate da sadašnju percepciju gradite na prošlim iskustvima. Ukoliko se distancirate i sagledate obrasce koji vam se ponavljaju sposobni ste da napravite iskorak. Lateralno mišljenje nije ništa drugo nego sposobnost da skrenete umesto da nastavite da idete samo pravo.

Da bi mišljenje zaista bilo mišljenje mora da sadrži u sebi 5 osnovnih parametara (karakteristika):

Jasnoću – objasnite, ne šaljite link :), nacrtajte, dajte primer iz sopstvenog iskustva

Preciznost – pronađite jedinice mere, kvanitativni pristup izražen u brojevima

Tačnost, Istinitost – netačni podaci daju iskrivljenu sliku onog ašto posmatrate

Referentnost – u svakoj naučnoj ili poslovnoj oblasti postoje referentne tačke na osnovu kojih se upravljamo

Produbljenost – složene pojave ne možemo sagledati površnim pristupom- pronađite korelacije

Prevaziđite dualnost, ako je da onda nije ne. Ljudi najčešće tako razmišljaju. Da li postoji crno beli svet.

Ili postoje prednosti i mane određenog pristupa.

Još nešto vrlo zanimljivo! Da li bi radili svoj posao besplatno, bez materijalne nadohnade. Ukoliko je vaš odgovor da, znači da radite ono što volite.

Promena može da krene iz zadovoljstva ili nezadovoljstva.

Kada krene iz zadovoljstva pričamo o unapređenju, a kada krene iz nezadovoljstva pričamo o prevazilaženju. Manifestno vrlo slično, ali na motivacionom planu vrlo različito.

Gore navedeni razlozi su neki od ključnih koji sprečavaju čoveka da bude kreativan i dosegne različita nova rešenja na određenu temu.

Evo vrlo znanog primera, većini nas…

Od danas krećem u teretanu želim da :

Smršam, povećam kondiciju, poboljšam definiciju mišića,…

A šta je sa stavom želim da idem u teretanu da vežbam ;)

Nešto se radi zbog cilja, zbog koristi, interesa. Trgovački odnos: dajem da bi dobio. Život je mnogo više od toga.

Slična je postavka i kod ostvarenja poslovnih ciljeva.

Želim da povećam profit.

Umesto želim da napravim uslugu ili proizvod koji potpuno zadovoljava potrebe mog klijenta.

Profit je posledica, kao što je i zdravo telo posledica vežbanja i mnogih drugih faktora.

I zato koristite svoj mozak, ne dozvolite da atrofira, istražujte i proveravajte i konačno krenite stazama za koje mislite da su nedostupne ili nemoguće. I polako otvaraće vam se novi horizonti, ne plašite se što sada to ne znate, jer neznanje vodi do znanja ukoliko postoji interesovanje i volja da vam bude bolje.

I znate, kada bi me pitali da li bi se bavila razvojem ljudi  besplatno, odgovor je DA. Za mene nema lepšeg osećaja kada kod ljudi vidim da im se otvorila do sada nepoznata dimenzija, da su presložili osnovne postavke i ubacili nove i tada im je postalo jasno ono što ih je zaokupljalo. To se zove svest, ili osvešćenje.

Ljudi vidimo se uskoro…

Od sada će blog ići dvojezično, na srpskom i engleskom jeziku. Trenutno se radi prevod na engleski jezik.

Evo srpske verzije za nestrpljive.

Dajte mi vašu vizuru kroz komentare, kako bi pokrenuli nove teme za razmatranje i slobodnu misao.

Let’s see where we are considering our lives values?

Have you ever identified and defined your life values?

In the previous blog we were discussing our visions, but having the vision only is not enough for someone’s success. Reaching the vision takes a long and difficult way and it usually demands more than our current capacity can provide.

We have to develop ourselves.

In other word we have to step out of our own comfort zone, habits and daily routine. The way is unknown and we don’t feel completely sure about what to do. At that point we either chose to get beck or to take one step forward.My experience tells me what the key problem is. The first mistake we make usually appears while we create our vision.

How doesn’t happen?

We usually choose a vision accepted by the people we are surrounded by and live with. In some cases the vision we choose belongs to our authorities or it happens to be our personal model of identification.

Yet, the point is that all those people are not us.

Which life are we living?

We don’t know ourselves enough. That is a huge problem which twists our life values. So make sure you can go to some quiet place where you can sincerely write down your life values. That is supposed to be the first step. And the next one should be your own figuring out the meaning of it.

So the first New Year resolution should be getting to know our life values.

Keep in touch ;)

Do you know how we create our thinking patterns?

Neither do I, but I’ve been thinking about that intesively.

I am pretty sure the information create our thinking framework. It is the core resource.

But in which way is that personal data base organized in one’s mind?

By vision, goal, attitude or purpose?

And what bonds that information, and in what way?

It is our will of course, the ways are various.

I’d like to see what you think about that.

While I’m waiting for your response, I’m going to tell you a my story about that.

I think the most important thing in our lives and profession is our vision.

Our vison inspires us and gives us unbelievable strenght to reach our subgoals&steps which lead us to the vision.

But how do we know that our vision exists in our reality?

If it inspire us, if it keeps us awake all night, and if we wake up with an idea how to resolve the challanges, and if we feel satisfaction for gaing at least one minor goal then, at that point, we will know that or vision really exist in our reallity.

I will be waiting for your hints.

Stay well and see you later ;)